Pre svega treba reći da u svetu postoji mnogo vrsta piva, i verovatno i nije moguće pobrojati i definisati sve postojeće varijante. U zemljama sa dugom istorijom proizvodnje piva, samo u jednom gradu možete naći veliki broj proizvođača koji proizvode najraznovrnija piva. Naravno, ovde govorimo o većim proizvođačima, a sve je više onih koji sami pokušavaju da naprave pivo za sopstvene potrebe. Tako da je gotovo nemoguće odrediti tačan broj i karaktaristike svake vrste piva, ali svakako postoje neki osnovni kriterijumi po kojima se sva ova piva mogu razvrstati u nekoliko osnovnih kategorija ili vrsta.
1 - Podela prema načinu vrenja
Ovo je osnovna podela i sva piva se mogu svrstatu u jednu od ove dve kategorije. A šta to zapravo znači? Krenimo od početka.
Dakle, prema načinu vrenja piva se dele na lagere i ejlove. Ključna stvar kod ove podele je u vezi sa temperaturom i tipom pivskog kvasca.
Ejl piva se prave od vrste kvasca koja vrenje vrši na površini i na visokoj temperaturi, te ovaj proces traje kratko.
Kada su u pitanju lageri, koristi se tip kvasca koji fermentaciju započinje na dnu i značajno su niže temperature tokom ovog procesa, te i sam proces zbog toga traje duže.
Na pitanje koja od ovih vrsta piva je bolja, ne može se odgovoriti. Koje će vam se pivo dopasti u ovom slučaju zavisi samo od vašeg ukusa. Lageri su piva koja se stvaraju bez šećera, imaju pun ukus i više pene. Sa druge strane, ejlovi su piva koja imaju mnogo više alkhola, nemaju tako intenzivan ukus, i nema pene.
2 - Podela piva prema boji
Naravno ovo je najpoznatija i najočigledija podela, jer ovo znaju i oni ljudi koji nikada čak nisu ni probali pivo. Jasno je da imamo svetla, tamna i crna piva i to je osnovna podela kada se radi o boji piva.
O svetlim pivima ne treba mnogo govoriti, to su piva koja većina konzumira i koja su najbrojnija, kako u prodavnicama, tako i u kafićima, pivnicama, restoranima...
Tamna piva svoju boju dobijaju od prženog slada ili karamela i najpoznatije vrste su Stout i Porter.
Crna piva su skoro potpuno neprozira, uglavnom imaju slatkasti i dosta jači ukus.
Postoje i crvena piva, koja su između tamnih i svetlih.
3 - Procenat alkohola u pivu
Ovo je vrlo bitna podela piva. Pre svega, treba reći da postoje i bezalkoholna piva, koja sadrže manje od 0,5 procenta alkohola ili čak ne sadrže uopšte alkohola. Iako će mnogi reći da to zapravo i nije pivo, ono je po svemu, osim po prisustvu alkohola isto kao i sva ostala piva.
Zatim, imamo piva koja imaju do 3,5 procenta alkohola i smatraju se lakim pivima.
Standardna i načešća varijanta su piva koja imaju od 3,5 do 5% alkohola. Većina piva na tržištu sadrži upravo ovaj procenat alkohola u sebi.
Na kraju, tu su i jača piva, u kojima procenat alkohola prelazi 5%, ali imamo i ona piva od preko 8% alkhola i to su uglavnom ječmena piva.
4 - Podela prema sastavu tj. sirovinama
Ovo je najinteresantnija podela piva. Dakle, u proizvodnji određenih vrsta piva umesto slada koriste se neke druge sirovine. Tako je nastalo kukuruzno pivo, u kome je slad zamenjem kukuruzom, a zatim i pščenična piva, kao i ražana piva. Ova piva imaju vrlo specifičan ukus koji se dosta razlikuje od “standardnog” ukusa piva na koji je većina nas navikla. Zbog toga ima mnogo onih koji ne mogu da ih piju, ali i onih kojima su upravo ova piva omiljena.
Pretpostavljamo da već imate svoje omiljeno pivo, ali sada znate i nešto više o vrstama kojima ono pripada, pa možete lakše da eksperimentišete i probate nešto slično ili potpuno drugačije kada budete posetili Rustic GastroPub u Beogradu. :)
Živeli!
smrtovnice
osmrtnice livno
osmrtnicama